Put pomirenja: Zajednička odgovornost za mir na Kosovu?

Kao novinarka koja godinama prati dešavanja na Kosovu, neretko se zapitam – da li je mir na ovom podneblju moguć i koji bi koraci doveli do njega. Na razmišljanje me je dodatno podstakla i nedavna izjava istoričara Uroša D. Miketića, koji kaže da Albanci i Srbi nikada nisu živeli u pravom miru, već su, čak i u periodima „prividnog mira“, živeli jedni pored drugih, ali ne i jedni s drugima. Iako mi, kao hroničaru novijih dešavanja – konflikata, podela, nepravdi – put pomirenja često deluje nepremostiv, i dalje verujem u ideju pomirenja kao zajedničkog konsenzusa. To se pre svega ogleda u odgovornosti, koju smo kao društvo u celini i te kako dužni da prihvatimo. Tu svakako spadaju političari, institucije, mediji, civilno društvo, ali i pojedinci.

Na Kosovu, gde su etnički i politički sukobi doveli do dubokih podela i trajnih posledica, nesumnjivo prednjače dijametralno suprotni narativi, kao i postupci, koji godinama grade nepoverenje između zajednica. Zbog svih dešavanja na severu Kosova poslednjih godina, međuetnički odnosi su urušeni do tačke u kojoj se čine nižim nego za vreme ratnih sukoba. Uprkos tome, čvrsto verujem da smo kao društvo željni mira, a koji ne može doći bez pomirenja. Ali kako da gradimo mir ako nemamo odgovornost?

Odgovornost političara

U sadašnjim društveno-političkim prilikama, postalo je „normalnost“ da se političari na obe strane, svakodnevno služe nacionalističkom i populističkom retorikom, koja je, po svemu sudeći, glavni kamen spoticanja na putu pomirenja. U prilog tome govori Forum civilnog društva i grupe eksperata 2023. godine u Tirani, gde je izneta zabrinutost u vezi sa političkim diskursom na Zapadnom Balkanu i njegovim uticajem na međuetničke odnose, što se odnosi na Kosovo i Srbiju. Tada je preporučeno da bi modifikacija političkog jezika mogla da doprinese smanjenju napetosti.

Dokle god se političari vode sopstvenim interesima, pomirenje ostaje nedostižan cilj. Političari su u obavezi da prepoznaju sopstvenu odgovornost i preduzmu konkretne korake ka izgradnji mira. Jedan od njih su pregovori u Briselu i ispunjavanje dogovorenog, bez proizvoljnog i jednostranog tumačenja ili ignorisanja prihvaćenih obaveza, koje neizostavno prati međusobno optuživanje.

Uloga medija

U jednoj takvoj atmosferi, ključnu ulogu igraju mediji, koji često, bez kritičkog osvrta, prenose sve što kažu političari. Nažalost, senzacionalističko i nacionalističko izveštavanje, koje je prisutno na svakodnevnom nivou, takođe je dovelo do duboke polarizacije ovdašnje javnosti. Istraživanje Balkanske istraživačke mreže (BIRN) i Internews Kosova sprovedeno od septembra 2022. do februara 2023. godine pokazalo je da medijsko izveštavanje često prati etničke linije. Istraživanje pokazuje da u Srbiji, tabloidi redovno objavljuju naslove koji podstiču antagonizam prema Albancima, dok na Kosovu, mediji neretko izveštavaju na način koji marginalizuje srpsku zajednicu.

Međutim, postoje i pozitivni primeri, kao što je većina lokalnih medija na Kosovu koji izveštavaju na srpskom jeziku, a koji do sada nisu demantovani, bar ne kada je reč o kriznim situacijama. Istraživanje NVO Aktiv „Analiza trendova 2023: Stavovi srpske zajednice na Kosovu“ potvrđuje da ovi mediji uživaju visok nivo poverenja.

Još jedan primer je Kosovo 2.0 – platforma koja daje prostor svim zajednicama, da kroz otvoreni dijalog i kreiranje sadržaja pokreću teme poput ljudskih prava, što je svakako jedan od načina koji vodi ka izgradnji poverenja.

Doprinos civilnog društva

Vitalnu ulogu u procesu pomirenja ima i civilno društvo. Jedan od pozitivnih primera je multietnička nevladina organizacija Community Building Mitrovica (CBM), čiji su projekti usmereni na podsticanje dijaloga, smanjenje etničkih tenzija i promociju suživota. Npr. projekat „Pomirenje i transformacija konflikta“ inicirao je multietničku pijacu mešovite robe kod glavnog mosta na Ibru. Ova inicijativa redovno je okupljala brojne građane i izlagače iz različitih etničkih zajednica i to u trenucima kada su tenzije na severu Kosova bile na vrhuncu.

Barabar centar u Prištini, koji su osnovale nevladine organizacije Integra iz Prištine i CASA iz Severne Mitrovice, predstavlja još jedan primer uspešne saradnje. U Barabaru se zajednice približavaju kroz pozorišne predstave, izložbe, književne, ali i razne druge događaje. Kao novinarka, svedočim tome da je kroz Barabar centar mladim ljudima iz srpske zajednice ukazana prilika da prvi put posete Prištinu, gde su pojedini stekli prijateljstva s Albancima, i obratno.

Uloga međunarodne zajednice

Međunarodna zajednica mora da deluje konstruktivno i nepristrasno, jer je to suština njene misije. Kada političke odluke ugrožavaju suživot, međunarodna zajednica ne može biti samo kritična, već proaktivna i delotvorna.

Misija EULEX-a na Kosovu često je bila meta kritika zbog percepcije da favorizuje jednu ili drugu stranu u konfliktu, što ozbiljno podriva poverenje u njen rad. S druge strane, inicijativa Evropske unije kroz IPA fondove pokazuje da napredak nije samo moguć već i ostvariv kada se prioriteti daju lokalnim potrebama, kroz društveno-ekonomske projekte.

Ipak, međunarodni akteri moraju prestati sa praksom da ignorišu stvarne potrebe lokalnih zajednica. Umesto nametanja spoljašnjih rešenja, njihova politika treba da se temelji na direktnom slušanju lokalnog stanovništva i civilnog društva, jer jedino tako mogu da ostvare održive rezultate.

Uloga pojedinaca

Konačno, svaki pojedinac ima odgovornost u doprinosu ka pomirenju. Otvorenošću, rušenjem predrasuda i stereotipa, moguće je graditi razumevanje i zajedništvo. Mali koraci, poput ličnih susreta i upoznavanja, mogu da utiču na šire društvene procese. Dve strastvene umetnice, Nora Prekazi iz Južne Mitrovice i Miljana Dunđerin koja živi u Severnoj Mitrovici, su pravi primer toga. Uprkos izazovima sa kojima se suočavaju, tenzijama, strahu da će ih okruženje osuditi, Miljana i Nora su našle način da sarađuju. Sarađivale su na raznim projektima od kada su se upoznale, poput organizovanja pesničkih susreta, a 2020. godine pokrenule su „Zana“ festival, da promovišu žene u umetnosti, koji i dalje traje.

Zaključak

Put pomirenja jeste težak, ali je neizbežan ako težimo ka miru na Kosovu. Svaki akter društva – političari, mediji, civilno društvo i pojedinci – moraju da deluju konkretno, odlučno, ali na odgovoran način. Odgovornost je i na „našem stolu“, ne samo briselskom.