Transparentnost i odgovornost na lokalnom nivou: lekcije iz iskustva aktivizma

_{^{piše Gentiana Zeqiri}}

Aktivistkinja civilnog društva

 

Transparentnost i odgovornost na lokalnom nivou nisu samo teorijski koncepti demokratije, već konkretni procesi koji direktno uticaju na život građana. Određuju kako se donose odluke, kako se troše javna sredstva i koliko prostora se daje građanima da utiču na pitanja koja se tiču njihove zajednice. U odsustvu transparentnosti, stvara se tlo za nepoverenje, loše upravljanje i isključivanje građana iz procesa donošenja odluka. Dok tamo gde postoji odgovornost, poverenje se jača, učešće se povećava i gradi se odgovornija vlada.

Na lokalnom nivou, transparentnost je od posebnog značaja jer su politike i odluke bliže građanima i njihov uticaj je opipljiviji. Odluke o budžetu, javnim uslugama, infrastrukturi, obrazovanju i zdravstvu direktno se odražavaju na kvalitet života ljudi. Iz tog razloga, lokalna samouprava mora biti ne samo formalno otvorena, već i stvarno razumljiva i dostupna građanima. Zahtevanje odgovornosti nije čin konfrontacije, već oblik građanske odgovornosti.

Zahteva fer pitanja, stalno insistiranje i spremnost na dijalog. Moje lično iskustvo u ovoj oblasti gradilo se postepeno, kroz građanski angažman i praćenje javnih procesa, uvek iz pozicije građanina koji ima za cilj da razume i pozitivno utiče, ne iz institucionalne uloge i nikada sa destruktivnim pristupom, već uvek sa ciljem da doprinese opštem dobru u zajednici.

Biti devojka angažovana u aktivizmu za transparentnost i odgovornost donosilo je posebne izazove i nije uvek bilo lako. U mnogim slučajevima, javnim prostorima za diskusiju o budžetu, upravljanju i lokalnim politikama dominirali su muškarci, dok su prisustvo i glas žena bili manje vrednovani. Bilo je trenutaka kada je angažovanje devojke u „važnim” pitanjima upravljanja posmatrano sa skepticizmom ili potcenjivano. Međutim, ove barijere nisu bile prepreka za stalni angažman, već podsticaj da se dokaže da posvećenost i kompetentnost ne zavise od pola.

Pre mnogo godina, građanski angažman je sam po sebi bio izazov, učešće u lokalnim procesima bilo je izuzetno teže. Javne informacije su bile ograničene, zvanični dokumenti često nisu bili dostupni, a kultura transparentnosti slaba. Građani su se retko osećali pozvanim da učestvuju u diskusijama, jer su one objavljivane u prostorima koji im nisu vidljivi, dok su javne rasprave često tretirane kao formalnost. U tom kontekstu, potraga za odgovornošću zahtevala je veću upornost i suočavanje sa institucionalnim otporom. Vremenom je postalo jasno da promena ne dolazi odmah, već se gradi kroz male i kontinuirane akcije. Svako javno postavljeno pitanje, svaki zahtev za informacijama i svaka otvorena debata doprineli su povećanom pritisku za veću transparentnost. Iako institucije nisu uvek bile otvorene od samog početka, u mnogim slučajevima je primećeno da je insistiranje građana donelo refleksiju i saradnju.

U poređenju sa prošlošću, danas postoji veća svest o važnosti odgovornosti. Građani su bolje informisani i spremniji da traže objašnjenja za javne odluke. Diskusija o transparentnosti postala je deo javnog diskursa, a očekivanja prema institucijama su porasla. Ova promena se nije dogodila slučajno, već kao rezultat kontinuiranih napora građana da zahtevaju otvorenost i odgovornost.

Važan razvoj u tom pogledu bio je napredak tehnologije i digitalizacija javnih usluga. Danas građani imaju mogućnost da prate sednice skupština opština onlajn, da budu informisani o odlukama u realnom vremenu i da imaju pristup javnim dokumentima bez stalnog fizičkog prisustva. Ovo je značajno povećalo formalnu transparentnost i smanjilo prepreke za učešće. Elektronski sistemi nabavki stvorili su nove mogućnosti za praćenje trošenja javnih sredstava. Građani mogu da vide ugovore sa ekonomskim operaterima, analiziraju procedure i identifikuju potencijalne nepravilnosti. Takođe, platforme za podnošenje zahteva i žalbi dale su građanima direktniji kanal komunikacije sa institucijama, bez potrebe da se uvek fizički pojavljuju. Ovi razvoji su bili posebno važni za žene i mlade ljude, posebno za one koji žive u ruralnim područjima. Tehnologija je pomogla u prevazilaženju nekih tradicionalnih prepreka za učešće, ali ostaje samo alat. Bez institucionalne volje i bez aktivnih građana, digitalizacija ne garantuje automatski pravu transparentnost i efikasnu odgovornost.

Uključivanje mladih u procese transparentnosti i odgovornosti je još jedan ključni element za izgradnju održive lokalne demokratije. Mladi ljudi, kada su opremljeni znanjem i veštinama za razumevanje lokalne uprave, postaju važni akteri promena. Oni donose nove perspektive, energiju i spremnost da ospore stare prakse. Podjednako je važno i uključivanje žena, posebno žena iz ruralnih područja i marginalizovanih grupa. Žene se često suočavaju sa nedostatkom informacija, kulturnim barijerama i nedostatkom poverenja u javne institucije. Kada su uključene u procese donošenja odluka i u težnju ka odgovornosti, javne politike postaju inkluzivnije i osetljivije na stvarne potrebe zajednice. Uključivanje žena u institucionalno rukovodstvo je, dakle, izazov koji nas proganja godinama, a nažalost napredak je spor.

Tokom ovog putovanja nije uvek bilo lako biti devojka aktivna u oblasti transparentnosti i odgovornosti. Bilo je trenutaka umora, frustracije i osećaja da su promene spore. Međutim, cilj je uvek bio jasan: doprineti izgradnji informisanije, pravednije i participativnije zajednice. Napori za proširenje aktivizma među ženama i mladima bili su sastavni deo ove posvećenosti, jer bez njihovog glasa, demokratija ostaje nepotpuna.

Zaključno, transparentnost i odgovornost na lokalnom nivou su kontinuirani procesi koji zahtevaju dugoročnu posvećenost. Poređenje prošlosti i sadašnjosti pokazuje da je promena moguća, ali se ne dešava sama od sebe. Ona dolazi kao rezultat stalne potražnje za odgovornošću, konstruktivnim dijalogom i aktivnim učešćem građana. Samo osnaživanjem žena, devojčica i mladih da budu deo ovog procesa može se izgraditi transparentnija, pravednija i pouzdanija lokalna samouprava za sve.

Ovaj članak je proizvedena u okviru projekta “Razgovori o transparentnosti“, koji je podržao Kosovski Demokratski Institut – kao deo sufinansiranja između projekata „Mladi i civilno društvo za integritet“, koji finansira Švedska (Sida), i „Praćenje integriteta na Zapadnom Balkanu i u Turskoj“, koji finansira Evropska unija (EU).

 Sadržaj i tumačenja izraženi u ovom materijalu su stavovi autora i ne odražava nužno stavove KDI kao dobavljača podgrantova, niti donatora – Švedske i EU.