Pomirenje i uloga prirodnih resursa na severu Kosova: Četvrt veka kasnije

_{^{piše Besfort Kosova}}

Master međunarodne razvojne politike

 

Putovanje Kosova u proteklih 25 godina obeleženo je značajnim napretkom, ali pomirenje ostaje nedovršen zadatak. Prirodni resursi na severu Kosova nude jedinstvenu priliku da se ne samo podstakne ekonomski rast, već i da se premoste etničke podele i podstiče dugoročni mir i stabilnost. Međutim, ostvarivanje ovog potencijala zahteva prevazilaženje složenih izazova, promišljena ulaganja i posvećenost saradnji svih uključenih strana. Ovaj članak prikazuje kako ovi resursi, posebno rudarski kompleks Trepča, mogu da igraju ključnu ulogu u budućnosti Kosova, posebno na severu, i zašto je pravično upravljanje resursima ključno za mir i prosperitet.

Sever bogat resursima: Potencijalni katalizator ekonomske i političke stabilnosti

Severno Kosovo je bogato vrednim prirodnim resursima, posebno rudarskim kompleksom Trepča u Mitrovici, jednim od najvećih industrijskih rudarskih pogona na Balkanu pre rata. Trepča je proizvodila olovo, cink, srebro i niz drugih metala, što je činilo vitalnim ekonomskim resursom. I etnički Albanci i Srbi prepoznaju vrednost ovih resursa i to je dovelo do nadmetanja oko toga ko kontroliše region. Borba za Trepču nije samo oko prava na rudarstvo; radi se o moći, suverenitetu i pristupu bogatstvu.

Primer iz stvarnog života: Posle rata, privatizacija Trepče je bila sporno pitanje. Kosovska vlada je 2016. godine predložila plan restrukturiranja Trepče, koji je uključivao davanje kontrole centralnoj vladi. To je dovelo do protesta etničkih Srba na severu, koji su taj potez videli kao kršenje svojih interesa i pokušaj da se učvrsti kontrola Kosova nad regionom. Ovaj sukob naglašava potrebu za jasnim i inkluzivnim pristupom upravljanju ovim resursima.

Da bi se ovo prevazišlo, Kosovo mora da usvoji model saradnje koji uključuje sve zajednice u donošenju odluka. Transparentna i pravedna raspodela koristi od Trepče i sličnih resursa mogla bi da transformiše region u simbol saradnje, a ne podele.

Ekonomski razvoj kao put ka miru

Najvažnije pitanje na severu Kosova je ekonomska nerazvijenost regiona. Ograničene mogućnosti zapošljavanja i infrastruktura podstakli su nezadovoljstvo i izolovane zajednice na severu Kosova. Pravilno upravljanje bogatim prirodnim resursima moglo bi da otvori radna mesta, podstakne lokalnu ekonomiju i smanji tenzije.

Primer iz stvarnog života: U susednoj Bosni i Hercegovini, eksploatacija prirodnih resursa korišćena je kao model za podsticanje saradnje. Distrikt Brčko, jedinica samouprave u Bosni, imao je koristi od ekonomskih projekata zasnovanih na resursima koji okupljaju i Bošnjake i Srbe. Ovaj zajednički pristup ekonomskom razvoju pomogao je u ublažavanju etničkih tenzija i promovisanju osećaja zajedničkog prosperiteta.

Kosovo može da crpi inspiraciju iz ovog primera. Uključivanjem etničkih Albanaca i Srba u razvoj rudarstva, poljoprivrede i drugih sektora, Kosovo bi moglo da stvori inkluzivniju ekonomiju. Ulaganje u infrastrukturu—kao što su putevi, objekti za rekreaciju, razvoj lokalnog turizma, škole i zdravstvena zaštita—zajedno uz eksploataciju resursa postavila bi temelje za održiv rast i dugoročan mir.

Uloga međunarodne zajednice u omogućavanju dijaloga

Prirodni resursi Kosova nisu samo nacionalno dobro; oni su regionalni i međunarodni interes. EU, UN i drugi akteri imaju ključnu ulogu u olakšavanju dijaloga između kosovskih etničkih grupa. Pružajući diplomatsku i finansijsku podršku, ove organizacije mogu pomoći da se osigura pravična podela koristi od prirodnih resursa Kosova.

Primer iz stvarnog života: Uključivanje EU u dijalog između Kosova i Srbije, posebno kroz Briselski sporazum iz 2013. godine, pokazuje pozitivan uticaj koji međunarodno posredovanje može imati na lokalne sukobe. Iako je sporazum prvenstveno bio fokusiran na politička pitanja, pokazao je da međunarodna podrška može pomoći u prevazilaženju zastoja i omogućiti rešenja koja donose korist svim stranama.

U kontekstu resursa severnog Kosova, EU i UN bi mogle da pomognu u posredovanju u zajedničkom modelu upravljanja Trepčom i drugim ključnim sredstvima. Međunarodna ulaganja u infrastrukturu i održivi razvoj dodatno bi podstakla saradnju između zajednica, smanjujući verovatnoću budućih sukoba.

Ekonomska zona koja će premostiti podele

Veliki korak ka izlečenju podela bilo bi stvaranje ekonomske zone koja premošćuje jaz između severne i južne Mitrovice, posebno oko reke Ibar. Ova zona bi mogla da posluži kao centar za privrednu aktivnost, nudeći prilike za zapošljavanje, podsticanje lokalnog biznisa i stvaranje novih puteva za saradnju.

Stvaranjem zajedničke ekonomske zone u Mitrovici, Kosovo bi moglo da pretvori simbol podele — reku Ibar — u simbol jedinstva i zajedničkog prosperiteta. Međunarodni investitori, posebno iz EU i Sjedinjenih Država, mogli bi pomoći u finansiranju infrastrukture i razvoja neophodnih da bi takva zona napredovala.

Zaključak: Poziv na kolektivnu akciju

Budućnost zemlje zavisi od toga kako se bavi svojom prošlošću i kako upravlja prirodnim resursima koji imaju potencijal da transformišu ekonomiju i podstiču pomirenje. Pomirenje na severu Kosova nije samo političko pitanje već je i ekonomsko. Ako Kosovo osigura da se koristi od njegovih resursa pravedno raspodele svim građanima, postaviće temelje za mirnu i prosperitetnu budućnost.

Izazovi poput politizacije su svakako veliki, ali primeri iz drugih postkonfliktnih regiona pokazuju da je moguće resurse pretvoriti u ujedinjujuću snagu. Uz podršku međunarodne zajednice, Kosovo može da napravi sledeći korak ka budućnosti u kojoj su prirodni resursi oruđe za mir, a ne za podele. Vreme za akciju je sada, a koristi od toga mogle bi biti transformativne—za Kosovo i ceo region.

Učeći iz prošlih grešaka i fokusirajući se na zajedničke ekonomske interese, Kosovo može da pretvori svoje prirodne resurse u izvor mira, a ne podele. Sada je vreme da Kosovo prihvati inkluzivan pristup upravljanju resursima, onaj koji premošćuje etničke podele i postavlja scenu za prosperitetnu, bogatu budućnost. Put koji je pred nama biće izazovan, ali uz prave politike, strateške investicije i međunarodnu podršku, Kosovo ima potencijal da transformiše svoju problematičnu prošlost u priču o uspehu za budućnost.