Uključivanje mladih u procese transparentnosti i odgovornosti je još jedan ključni element za izgradnju održive lokalne demokratije. Mladi ljudi, kada su opremljeni znanjem i veštinama za razumevanje lokalne uprave, postaju važni akteri promena.

Transparentnost rada lokalne samouprave sastavni deo koncepta otvorenog i dobrog upravljanja, određujući da u društvima sa razvijenim demokratijama interakcija vlasti sa građanima mora biti inkluzivna.

Kada radnik svakodnevno živi sa nesigurnošću posla, telo i um su stavljeni u stalno stanje pripravnosti. Ovaj hronični stres, vremenom, pretvara se u trajnu anksioznost i depresiju.

Prirodni resursi na severu Kosova nude jedinstvenu priliku da se ne samo podstakne ekonomski rast, već i da se premoste etničke podele i podstiče dugoročni mir i stabilnost.

Suočavanje sa prošlošću izaziva nas da se suočimo sa istinom, prihvatimo bol i greške, dok je pomirenje plemeniti čin praštanja i obnavljanja prekinutih veza.

Vesti moraju biti jasno napisane da bi ih svi razumeli i niko pogrešno protumačio. Ovo odražava napor novinara da svojim radom služe miru.

Kao novinarka koja godinama prati dešavanja na Kosovu, neretko se zapitam – da li je mir na ovom podneblju moguć i koji bi koraci doveli do njega.

Istorijski Albanci i Srbi sa mnogim drugim narodima, nekim koji još postoje, nekim koji su asimilovani, nekim koji su nestali, živeli su zajedno na ovim prostorima i delili zajedničku sudbinu i tradiciju.

Pravo na bolju budućnost zaslužuju i mladi u Mitrovici, grad koji je smešten na prelepom Ibru i u kojem sam proveo najlepše dane tokom studija. On je ujedno i grad koji je nepravično bio proglašen simbolom podele našeg društva, jer on to nikada istinski nije bio.

Pitanje nestalih osoba je pokazatelj dublje teškoće u suočavanju sa prošlošću Kosova. Nasilno nestajanje je duboko lična tragedija za njihove porodice; nestali deo istorije ove ere.