Javne nabavke ostaju možda najmanje „pokrivena” oblast od strane medija na Kosovu. I to nije zato što je, kao oblast, manje važna od, recimo, politike, već zato što je povezano sa promenom modela bavljenja novinarstvom nakon 2011. godine, kada su mediji prešli na internet.
Radna prava ne bi trebalo da budu luksuz ili privilegija za neke, već standard za sve. Mladi ljudi, žene i osobe sa invaliditetom zaslužuju jednake mogućnosti i dostojanstvene uslove rada, kako je predviđeno Zakonom o radu na Kosovu.
Uključivanje mladih u procese transparentnosti i odgovornosti je još jedan ključni element za izgradnju održive lokalne demokratije. Mladi ljudi, kada su opremljeni znanjem i veštinama za razumevanje lokalne uprave, postaju važni akteri promena.
Transparentnost rada lokalne samouprave sastavni deo koncepta otvorenog i dobrog upravljanja, određujući da u društvima sa razvijenim demokratijama interakcija vlasti sa građanima mora biti inkluzivna.
Kada radnik svakodnevno živi sa nesigurnošću posla, telo i um su stavljeni u stalno stanje pripravnosti. Ovaj hronični stres, vremenom, pretvara se u trajnu anksioznost i depresiju.
Prirodni resursi na severu Kosova nude jedinstvenu priliku da se ne samo podstakne ekonomski rast, već i da se premoste etničke podele i podstiče dugoročni mir i stabilnost.
Suočavanje sa prošlošću izaziva nas da se suočimo sa istinom, prihvatimo bol i greške, dok je pomirenje plemeniti čin praštanja i obnavljanja prekinutih veza.
Vesti moraju biti jasno napisane da bi ih svi razumeli i niko pogrešno protumačio. Ovo odražava napor novinara da svojim radom služe miru.
Kao novinarka koja godinama prati dešavanja na Kosovu, neretko se zapitam – da li je mir na ovom podneblju moguć i koji bi koraci doveli do njega.
Istorijski Albanci i Srbi sa mnogim drugim narodima, nekim koji još postoje, nekim koji su asimilovani, nekim koji su nestali, živeli su zajedno na ovim prostorima i delili zajedničku sudbinu i tradiciju.
