Transparentnost lokalne samouprave: luksuz ili društvena nužnost
piše Prof. Dr. Avni H. Alidemaj
Profesor pravno-administrativnih nauka i političkih nauka
Za razliku od prošlosti, u moderno doba, interakcija između građana i državnih institucija se intenzivirala, stvarajući novu dinamiku u korist građana. U najranijim fazama društvenog razvoja (sa izuzetkom kratkog perioda helenske civilizacije), ova interakcija je generisala trajne obaveze za građane, a retko za vladu. Međutim, kasniji razvoj događaja, koji je bio posledica Francuske buržoaske revolucije, promenio je ovu interakciju stvaranjem otvorenijih društava sa osnaženom ulogom građanstva, što je rezultiralo njihovim sve većim učešćem u procesima donošenja odluka i obavezom vlade da ispunjava zakonska prava i interese građana.
Građani svakodnevno interaguju sa lokalnom samoupravom kako bi ispunili svoje potrebe i obaveze (pitanja vezana za obrazovanje, infrastrukturu, razne pomoći, poreze itd.), pa je posledično ovaj nivo vlasti najbliži građanima, otkrivajući pravu i živu prirodu države, izvan apstraktnih pojmova. Dakle, kroz javne usluge koje se pružaju građanima, lokalna samouprava je u prvom planu interakcije, predstavljajući samu suštinu države. Shodno tome, sva ova recipročna interakcija između vlasti i građana mora se razvijati na otvoren (transparentan) način, uz njihovo učešće, stvarajući međusobno poverenje koje otvara put ka sveukupnom društvenom razvoju. Naprotiv, lokalna samouprava ne zastupa interese građana, već se bavi njihovim selektivnim potrebama, otvarajući put negativnim pojavama kao što su korupcija, nezakonite pronevere i opšti društveni haos.
Stoga je transparentnost rada lokalne samouprave sastavni deo koncepta otvorenog i dobrog upravljanja, određujući da u društvima sa razvijenim demokratijama interakcija vlasti sa građanima mora biti inkluzivna, odgovorna i u kontinuiranom dijalogu i partnerstvu. Ova međusobna interakcija između lokalne samouprave i građana mora biti kontinuirana, a ne samo jednom u četiri godine tokom izbornog procesa.
S druge strane, dobro upravljanje, kao koncept razrađen krajem prošlog veka, našlo je brzu primenu početkom XXI. veka, etablirajući se kao prepoznatljiv element naprednih funkcionalnih demokratija. Ovaj koncept obuhvata participativno, efikasno i odgovorno upravljanje zasnovano na vladavini prava. U stvarnosti, transparentnost vlasti leži u samoj srži ovih osnovnih elemenata dobrog upravljanja. Bez transparentnosti vlasti ne bi bilo efikasnog ili odgovornog upravljanja. Na nivou lokalne samouprave, transparentnost znači proaktivno informisanje građana o odlukama koje utiču na opšte, ali i specifične interese građana. Shodno tome, građani ostaju informisani o radu lokalne samouprave, razlogu za donošenje određenih odluka i spremnosti da se te odluke usklade sa izraženom voljom građana.
Upravo ta transparentnost jača mehanizme odgovornosti lokalne samouprave, budući da svaku akciju predstavnika vlasti filtrira društveni nadzor, anatemišući svaku zloupotrebu moći i razvijajući demokratsku kulturu koja podstiče integritet predstavnika lokalne samouprave. Stoga nam se transparentnost lokalne samouprave javlja kao suštinski i preventivni mehanizam za koruptivne pojave, klijentelizam i različite oblike nepotizma koji se mogu manifestovati kao posledica interakcije vlasti sa različitim ekonomskim i političkim subjektima.
U društvima u tranziciji, kao što je Kosova, lokalna samouprava se doživljava kao politizovana, neefikasna i potpuno odvojena od odgovornosti za rešavanje potreba građana. Prema tome, izgradnja poverenja u lokalnu samoupravu može postati stvarnost kroz mehanizme transparentnosti koji osnažuju same građane. Iz istraživanja sprovedenih u nekoliko opština regiona Mitrovice, proizilazi da je ova negativna percepcija lokalne samouprave u velikoj meri izgrađena na mentalitetu prošlosti komunističkog sistema gde lokalna samouprava nikada nije bila osporavana zbog donetih odluka i odnos između građana i vlade je, u velikoj meri, izgrađen na obavezama građana, a ne na njihovim pravima. Dakle, po pitanju učešća građana u donošenju odluka i društvenom nadzoru, većina njih smatra da je donošenje odluka na nivou lokalne samouprave stvar institucija i da nije na građanima da intervenišu u ovim pitanjima. Dakle, očigledno je da deo građana ima značajan nedostatak demokratske kulture i da bi se rešio ovaj problem, trebalo bi koristiti proaktivan pristup lokalne samouprave, a ne samo ispunjavanje obaveza koje proizilaze iz zakonskih odredbi u vezi sa javnim informisanjem i konsultacijama. Važnu ulogu u ovom pitanju igra i civilno društvo, koje bi trebalo da bude veoma aktivno u podizanju svesti građana o njihovoj ulozi u demokratskim sistemima.
Pošto princip transparentnosti lokalne samouprave leži u sam srž dobre uprave, otvorena uprava uspostavlja ovaj princip još dalje, izvan obaveze informisanja, ciljajući na stvaranje partnerstava i zajedničke uprave sa građanima. Na ovaj način, građani su uključeni u izradu lokalnih javnih politika, nadzor i pružanje usluga, oblikujući princip transparentnosti u dinamičnu i proaktivnu kategoriju. U tom smislu, transparentna lokalna samouprava ne tretira građane kao pasivne zainteresovane strane, već kao stranke zajedničke uprave. Ovo je izuzetno važno, posebno u opštinama naseljenim etničkim, verskim i kulturnim manjinama, jer omogućava identifikovanje i rešavanje njihovih specifičnih potreba i zahteva.
Da bi se ovo postiglo, u kontekstu Kosova, potrebna je evolucija demokratske kulture. Iako je poslednjih godina primećen izvestan napredak u tom pogledu, veliki deo građanstva i dalje ostaje nezainteresovan za društveni nadzor lokalne samouprave i učešće u procesima donošenja odluka. Uglavnom su civilno društvo i mediji najviše zainteresovani da zahtevaju odgovornost lokalne samouprave za svoje odluke, ali ne i građanin kao fizičko lice ili čak u svojstvu neformalnih grupa.
Sprovođenje principa transparentnosti lokalne samouprave je takođe usko povezano sa primenom različitih inovativnih mehanizama za obezbeđivanje otvorene uprave. Ovi mehanizmi uključuju sistem žalbi građana, rano obaveštavanje o dešavanjima u društvu i mogućnost artikulisanja potreba građana.
U tom smislu, primena digitalizacije na lokalnom nivou značajno je doprinela poboljšanju transparentnosti vlasti i povećanju njene efikasnosti. Na Kosovu je postignut značajan napredak u informisanju građana o odlukama koje sprovodi lokalna samouprava. Međutim, imajući u vidu marginalizovane grupe, koje možda nemaju pristup opštinskim elektronskim sistemima, lokalna samouprava ne bi trebalo da napusti uobičajene oblike obaveštavanja i komunikacije sa građanima (sastanci sa građanima, javne konsultacije i posete zajednicama).
Uprkos korisnosti primene principa transparentnosti na lokalnom nivou, postoje i pogrešna shvatanja kod nekih zvaničnika lokalne samouprave. Oni su uvereni da društveni nadzor i participativno donošenje odluka značajno usporavaju sam proces donošenja odluka, negativno utičući na efikasnost i efektivnost rada lokalne samouprave. Međutim, ova percepcija je potpuno pogrešna i može uticati na nezadovoljstvo građana, što se manifestuje u mogućim društvenim nemirima.
Štaviše, transparentnost u lokalnoj samoupravi treba tretirati kao investiciju u dobru i otvorenu upravu, a nikako kao dodatnu prepreku ili teret. U društvima sa razvijenim demokratijama, transparentnost je temelj kredibiliteta i efikasnosti lokalne samouprave, pozitivno utičući na izgradnju poverenja građana u vladu. Ugradnjom principa transparentnosti u dobro i otvoreno upravljanje, lokalna samouprava obezbeđuje demokratski legitimitet, održivost u donošenju odluka i sveukupni društveni prosperitet.
Budućnost lokalne samouprave leži u proaktivnom pristupu: upravljanje sa građanima, a ne upravljanje za građane. Lokalna samouprava na Kosovu još uvek nije u potpunosti naučila ovu važnu lekciju, uprkos izvesnom napretku koji je postignut.
Ovaj članak je proizvedena u okviru projekta “Razgovori o transparentnosti“, koji je podržao Kosovski Demokratski Institut – kao deo sufinansiranja između projekata „Mladi i civilno društvo za integritet“, koji finansira Švedska (Sida), i „Praćenje integriteta na Zapadnom Balkanu i u Turskoj“, koji finansira Evropska unija (EU).
Sadržaj i tumačenja izraženi u ovom materijalu su stavovi autora i ne odražava nužno stavove KDI kao dobavljača podgrantova, niti donatora – Švedske i EU.
