Tokom traume, sukoba i antagonizma kolektivno pamćenje može igrati važnu ulogu u ‘procesu ozdravljenja’ na nacionalnom nivou. Suočavanje s prošlošću može biti od ključne važnosti za razumevanje korena i uzroka sukoba i sprečavanje ponavljanja istorije u budućnosti. Kolektivno sećanje može podstaći polaganje računa, odgovornost, i opraštanje. Zanemareno sećanje takođe može dovesti do boli, ponovne traume, ponovnog buđenja sukoba i antagonizma.

Štaviše, vezu između kolektivnog sećanja, istine i pomirenja ne treba uvek uzimati zdravo za gotovo. Više istraživanja je potrebno u ovom području. Međutim, kolektivna šutnja i amnezija uglavnom se odbacuju od strane međunarodnih posrednika kao neefikasni odgovori u postkonfliktnom okruženju. O tome svedoči uspostavljanje komisija za istinu u gotovo svim postkonfliktnim društvima, što se danas smatra standardnom komponentom rešavanja sukoba. Ali, u svim tim društvima, osnivanju takvih komisija prethodile su inicijative civilnog društva kao vaninstitucionalne inicijative koje su nakon toga pokrenule institucionalni odgovor.

Nevladin sektor na Kosovu od nakon rata imao je i nastavlja imati proaktivnu ulogu u traženju istine, fokusirajući se ne samo na svoja istraživanja, već i na izgradnju saradnje, podsticanja međunacionalnog i institucionalnog dijaloga i stvaranje trajnog mira u zemlji, pokrećući raspravu i odgovor na ratne zločine i ulogu koju zajednica igra u otkrivanju istine, njezino de facto prihvatanje kao ključ međuetničke i međudržavne saradnje u izgradnji mira i demokracije uopšte.

Inicijative civilnog društva na Kosovu u potrazi za istinom dokumentovane su i služe kao polazna tačka za državne institucije u otkrivanju ratnih zločina i intenziviranju dijaloga o suočavanju s prošlošću. Te inicijative, koje su prvo preduzele male organizacije sa bazom u zajednici, lokalne organizacije rođene iz potrebe za prevazilaženje sukoba i podsticanje saradnje, često su prerasle u više institucionalne inicijative, na vladinom i predsedničkom nivou, koje se uzimaju kao primer organizacije i funkcionisanja u postizanje zajedničkog cilja – u potrazi za istinom.

Prema izveštaju “Suočavanje s prošlošću i pomirenje na Kosovu: Sažetak institucija i inicijativa” Međuministarske radne grupe za suočavanje s prošlošću i pomirenje, mnoge su organizacije civilnog društva vrlo uključene u utvrđivanje sudbine nestalih lica, uključujući: Udruženje porodica nestalih lica, Crveni krst Kosova, Savet za zaštitu ljudskih prava i sloboda i Fond za humanitarno pravo. 2001, godine preko 20 udruženja okupilo se kako bi osnovalo Koordinacijski savet Udruženja porodica nestalih lica na Kosovu. Nevladine organizacije takođe su uključene u dokumentovanje ozbiljnih kršenja ljudskih prava, uključujući: Savet za zaštitu ljudskih prava i sloboda, Fond za humanitarno pravo, Centar za zaštitu žena i dece, Humanitarno udruženje “Majka Tereza” i Kosovski centar za rehabilitaciju žrtava torture.

2018, godine Predsednik Kosova osnovao je pripremni tim za pripremu zakona za uspostavljanje komisije za istinu. Mandat tima istekao je krajem oktobra 2020. godine, a tim je zatražio još šest meseci da završi posao, zbog prekida izazvanog pandemijom. Međutim, nakon ostavke Predsednika u novembru te godine, postavlja se veliko pitanje kako će se posao nastaviti i koji će biti mandat ove komisije u budućnosti. S druge strane, još uvek nije jasno što tačno komisija želi postići. Ono što se može uzeti u obzir, posebno u periodu institucionalne ‘šutnje’, jest aktiviranje mehanizama civilnog društva da nastave rad u potrazi za istinom.

Komisije za istinu, na primer, posebno su usmerena na lične priče i iskustva žrtava. Oni stvaraju prostor za pojedince da razgovaraju o onome što im se dogodilo i da izraze osećaje koji mogu uključivati tugu i bes. Psihološki, mnogi autori tvrde da je pričanje o ličnim iskustvima rata u formalnim mehanizmima mnogo ozbiljnije nego u neformalnim sredinama. Mnogi autori tvrde da postoji rizik od ponovne traumatizacije kojom žrtve nakon postupka kazivanja istine imaju posttraumatski stresni poremećaj (PTSD). U tom smislu, civilno društvo može igrati posrednu ulogu u dobivanju informacija od žrtava, koristeći neformalne metode za olakšavanje procesa kazivanja istine i prenoseći ovu priču u formalnom formatu.

“Ovaj članak omogućen je podrškom YIHR KS koja sprovodi projekat partnera Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj ovog članka je isključiva odgovornost REC-a – Reconciliation Empowering Communities and D&G Solutions i ne odražava nužno stavove Američke agencije za međunarodni razvoj – USAID, američke vlade ili Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR KS)”