Povećanje transparentnosti u javnim nabavkama zahteva profilisane novinare

Javne nabavke ostaju možda najmanje „pokrivena” oblast od strane medija na Kosovu. I to nije zato što je, kao oblast, manje važna od, recimo, politike, već zato što je povezano sa promenom modela bavljenja novinarstvom nakon 2011. godine, kada su mediji prešli na internet. U vreme kada su postojale štampane novine, svaki medij je imao ekonomsku redakciju i profilisane novinare koji su se bavili samo javnim tenderima. Posle 2011. godine, ova „tradicija” gotovo više ne postoji.

Prelazak sa štampanih na onlajn medije promenio je modele finansiranja i način rada, dajući veliki značaj brzini i količini vesti. To je u velikoj meri iskrivilo kvalitet novinarskog izveštavanja. Od profilisanja, danas smo prešli na generalizaciju.

Naglašavam ovo jer je veoma važno kada se govori o transparentnosti u oblasti javnih nabavki. Tvrdući da je to specifična oblast koja zahteva specijalizovano znanje, nemoguće je razotkriti slučajeve korupcije u javnim nabavkama ako mediji ne orijentišu novinare ka profilisanju. Pored tehničkog znanja u prikupljanju informacija, novinari koji pišu o javnim tenderima moraju biti spremni za analizu podataka i otkrivanje veza između zaduženih službenika za nabavke i kompanija koje dobijaju tendere. A to nije lak posao. Potrebno je vreme i iskustvo u načinu na koji novinar pristupa podacima i izvorima.

Iz mog novinarskog iskustva, mislim da često problem nije nedostatak informacija ili podataka. Naprotiv, kada govorimo o javnim nabavkama, podaci su uglavnom javni. Međutim, da bi se pronašli i analizirali potrebno je znanje, a to znanje, posebno u javnim nabavkama, mogu posedovati samo profilisani novinari. U suprotnom, mogućnost grešaka je veoma velika.

Stoga, prelazak na onlajn medije, pored nedostataka, ima i svoje prednosti, koje novinari treba da iskoriste. Jedna od njih je ono što je poznato kao „desk research”. U Ekonomskom biltenu, mediju u kojem radim, veliki deo posla traži posebno prikupljanje podataka i zasniva se na onlajn podacima koje obrađujemo.

Ovde bih trebalo da pomenem razotkrivanje velikog slučaja korupcije 2024. godine, na osnovu „desk research” novinarstva. Otkrili smo da dve glavne kompanije koje su izgradile štandove za Kosovo na međunarodnim sajmovima imaju istog vlasnika, dok nam ih je nadležna institucija predstavila kao konkurentske kompanije. Kroz analizu podataka koji se nalaze na mreži u hrvatskim institucijama, uspeli smo da otkrijemo ovu vezu, koju istražuju pravosudni organi nakon objavljivanja istraživanja.

Još jedan slučaj je istraživanje koje smo sproveli prošle godine u energetskom sektoru. Kroz onlajn obradu podataka otkrili smo da je kompanija koja se bavi uvozom električne energije za Kosovo primenila cenu do 220 procenata više od zvanične cene električne energije na međunarodnim berzama. U početku smo dobili cenu koju je kompanija primenila, a zatim smo uporedili ove podatke sa cenom električne energije na berzi HUPX.

Stoga, kada govorimo o istraživačkom novinarstvu, danas su mogućnosti pristupa informacijama lakše, ali naglasak treba staviti na to zašto ih mediji i novinari ne koriste. Prvo je ono što sam gore pomenuo, a to je vezano za obrazovanje novinara i nedostatak njihovog profilisanja.

Uprkos političkim obećanjima, strategijama i budžetskim investicijama, stvarnost ostaje problematična: ekosistem otvorenih podataka na Kosovu i dalje karakteriše fragmentacija podataka, nedostatak jedinstvene tačke pristupa, platforme izgrađene bez standarda interoperabilnosti i bez funkcionalnih kontrolnih tabli za korisnike, kao i gotovo potpuni nedostatak indikatora rizika integrisanih u javne sisteme.

Ovaj nedostatak je posebno primetan u oblasti javnih nabavki. Novinarima je često potrebno mnogo vremena i truda da dođu do suštine tendera, upravo zato što su podaci raštrkani po nekoliko institucija.

Novinarima je često potrebno mnogo vremena i truda da dođu do suštine tendera, upravo zato što su podaci distribuirani po nekoliko institucija. Ako novinar posumnja da je tender dodeljen kompaniji koja je finansijer vladajuće stranke, mora da pregleda nekoliko stranicama da bi došao do ove informacije. Isto se dešava kada želimo da pronađemo vezu između javni službenici za javne nabavke i kompanija koje dobijaju tendere.

Upravo na ovom fragmentiranom terenu, Integrity Watch Kosova, koji je razvio KDI, pojavljuje se kao intervencija sa transformativnim potencijalom. Okupljanjem podataka distribuiranih od strane tri ključne politike u oblasti političkog uticaja i borbe protiv korupcije, njihovom standardizacijom i pretvaranjem u neposredne informacije putem kontrolnih tabli i indikatora rizika, platforma ne samo da olakšava rad istraživačkih novinara, već i u praksi pokazuje kako bi sama državna arhitektura transparentnosti trebalo da funkcioniše. To je konkretan dokaz da je inteligentna integracija javnih podataka izvodljiva i da čekanje na reforme više ne bi trebalo da bude izgovor za neaktivnost.

Stoga, posebno za istraživačke novinare u oblasti javnih nabavki, platforme poput Integrity Watch Kosova predstavljaju važnu promenu. Istraživanje više ne počinje od nule, već od strukturirane baze podataka. Naravno, ovo ne zamenjuje novinarski rad, već ga jača. Novinar dobija vreme za analizu i proveru činjenica na terenu.

U ovom kontekstu, otvoreni podaci ne bi trebalo da ostanu slogan institucionalne modernizacije, već bi trebalo da postanu funkcionalna infrastruktura javne odgovornosti. Kada se podaci inteligentno integrišu, standardizuju i vizuelizuju, oni prestaju da budu pasivna arhiva i postaju aktivno sredstvo za nadzor. Ovo ne samo da osnažuje istraživačko novinarstvo i informisane građane, već i postavlja novi standard za same institucije gde je efikasna transparentnost moguća i trebalo bi da postane norma, a ne izuzetak.

 

Ovaj članak je razvijen u okviru projekta „Razgovor za transparentnost“, koji finansira Kosovski Demokratski Institut – kao deo sufinansiranja između projekata „Mladi i civilno društvo za integritet“, koji finansira Švedska (Sida) i „Praćenje integriteta na Zapadnom Balkanu i u Turskoj“, koji finansira Evropska unija (EU). Sadržaj ovog članka je isključiva odgovornost primaoca i ne odražava nužno stavove KDI kao dobavljača podgrantova, niti donatora – Švedske i EU.